|
БОРБА 10. март 2000У Украјинском култууролошком часопису “Ї” представљена савремена југословенска књижевност и историографија Српски глас у ЛавовуАла Татаренко Ових дана у Лавову је изашао из штампе петнаести број независног културолошког часописа “Ї” са темом „Југославија, Косово, Еуропа". Часопис који је добио име по карактеристичном само за украјински језик слову – “и” са две тачке - већ више година презентује концепцију свестраног приказивања проблема како филозофског тако културолошког и политичког карактера (по речима главног уредника овог алманаха филозофа и културолога Тараса Возњака, на свако “и” треба да се стави друга тачка). У средишту пажње налазе се проблеми међуетничких односа, цивилизацијских подела, формирање европског идентитета. Претходни бројеви “Ї” били су посвећени питањима украјинско-пољских, украјинско-јеврејских, украјинско-руских односа, постаустријског културно-политичког простора. Најновији број упућује украјинске читаоце на проблеме само на први поглед далеке од њихове свакодневице. Бомбардовање Југославије приморало је многе да се замисле над суштином актуелних светских збивања, да потраже одговоре не само у филозофским теоријама него и у суровој политичкој стварности. Драматични догађаји пролећа 1999. пробудили су и велико интересовање за бомбардовану земљу, о којој се у свету још увек трагично мало зна. Аутори југословенског броја, међу којима има филолога-србиста, културолога, политиколога, филозофа, новинара покушали су да створе по могућству обимну, свестрану слику, допунивши аналитичке и политичке чланке у којнма се приказују често супротна, понекад чак контроверзна стајалишта, књижевним текстовима највеће вредности. Захваљујући томе, украјински читалац има прилику да се упозна са приповеткама и критичким текстовима Данила Киша (у броју су објављене две приче из „Гробнице за Бориса Давидовича" које су „претходница" за објављивање пуног текста збирке, приповетка „Дуг", одломци из „Хомо Поетикуса", коjима је додат опшнрни аналитички чланак А. Татаренко о стваралаштву познатог писца), са приповетком М. Капора „Замак" и одломцима из његових романа „Последњи лет за Сарајево" и „Хроника изгубљеног града", са стваралаштвом Ј. Михајловић („Три стола"). За многе Украјинце познанство са прозом М. Савића почиње од објављених у часопису „Записа из Београда: мај 99", који су не само вредни део пншчевог прозног опуса, већ аутентично и врло важно уметничко сведочанство из трагичних дана бомбардовања. Српско песништво на страницама “Ї” заступљено је циклусом В.Попе „Врати ми моје крпице". Србија постаје и предмет поетског описа преводиоца Попе И.Лучука, који је у песми испричао о свом боравку у Београду. Поред доста обимног, као што се види, књижевног „српског дела" часописа, има овде и политичких чланака (чланци углавном потичу из „Политике" која редовно стиже у Лавов захваљујући Народној Библиотеци Србпје), и историјских расправа (користим прилику да се у име уредништва захвалим проф. Ђ. Борозану који је написао изузетно занимљиву студију специјално за овај број) које представљају тачку гледишта српске историографије. Овај тематски блок почпње говором академика Д. Медаковића у Српској Академији Наука 24. VI 1999. који му даје тон и уводи читаоце у проблем. Има у броју и чланака западних или западно-оријентисаних аутора који заступају друкчију тачку гледишта. Уредништво, урадивши свој посао и приближивши Украјинцима за њих, на жалост, прилично непознат свет српске садашњице, историје и литературе, пруживши могућност да се чује српскч глас, оставља читаоцу слободу да сам изведе своје закључке. Богат материјал, како политички, тако и културни, даје прилику да се тај циљ постигне. |